Kako napraviti CV?

Pisanje CV-a, odnosno radne biografije predstavlja prvi korak u nalaženju posla. Sam proces pisanja CV-a je izazovan – kako zbog nedostatka radnog iskustva za junior programere, tako i zbog specifičnosti unutar IT industrije. Ovo je posebno važno zbog stalne potrebe da se navigira između hard i soft veština.

CV mora da se ističe u gomili istih ili sličnih biografija kako biste dobili razgovor za posao u IT industiji, posebno ukoliko imate vrlo malo ili uopšte nemate iskustva u sferi programiranja. Targetiranjem oblasti u kojima ste jako dobri, ali i identifikovanjem i korigovanjem mana koje postoje u biografiji, dobijate priliku da se predstavite kao kvalifikovan i stručan kadar na juniorskim programerskim pozicijama.

Pre samog apliciranja za posao, neophodno je da dobro istražite opis posla – zahteve, veštine i karakteristike koje, u biti, opisuju idealnog kandidata. Na taj način, moguće je dobiti uvid u one segmente koji doprinose da se biografija zaista istakne. 

Šta sve treba da sadrži CV?

Sekcije koje treba da se nalaze u biografiji imaju za cilj da pokažu znanje i kvalifikacije kandidata. Počev od formalnog iskustva (posebno mesto za fakultet, pre svega tehničkog usmerenja), odnosno obrazovanja, pa sve do neformalnih iskustava, volontiranja i honorarnih poslova. Ukoliko se poslože na pravi način, stavke u CV-ju mogu dodatno da ojačaju profil kandidata kod osoba koje odlučuju o poziciji.

Kreiranje prijave za juniorsku programersku poziciju podrazumeva da kandidat ima malo ili nimalo iskustva. Stoga, nedostatak istog ne mora nužno da bude mana. Istaknite kvalifikacija koje trenutno posedujete, uz potvrdu znanja u oblastima koje opis posla zahteva. Pored toga, opisom dužnosti koje ste imali na projektima, kao i veštinama koje ste uspust stekli, svedočite o želji za daljim profesionalnim razvojem.

Naredna bitna stavka koju CV treba da sadrži jeste sekcija sa tehničkim veštinama. Ovaj segment ima za cilj da prikaže veštine kandidata i znanje programskih jezika koji se, neretko, nalaze i u samom oglasu za posao. Sa druge strane, soft skills imaju svoje mesto u svakog prijavi za posao, upravo zato što njima dajete na uvid drugu dimenziju – onu koja prikazuje interesovanja i hobije van programerskog sveta.

Čime početi, a čime završiti CV?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od same pozicije za koju aplicirate, ali i od opisa posla. Ipak, postoje neke opšte smernice u vezi sa rasporedom segmenata CVja. 

Na samom početku je neophodno upisati nekoliko opštih informacija, odnosno ime, prezime, (imejl) adresu i kontakt telefon, uz fotografiju (opciono). Nakon toga, poželjno je da predstavite sebe u nekoliko rečenica. Napišite čime se bavite, svoje programerske kvalifikacije i težnje koje želite da ostvarite u nastavku, odnosno na početku, svoje karijere.
Kraća verzija sopstvenih ciljeva i kompetencija daje uvid u nastavak biografije, ali i pruža skicu znanja i veština kojima raspolažete. 

Hard vs Soft Skills – napravite mesta za oba

Nije na odmet da veštine i kompetencije navedete u okviru posebnog podnaslova. Pored problem-solving ili team-oriented veština, poželjno je da dodate epitet koji, potencijalno, pravi razliku u odnosu na druge kandidate. To čak može da bude i specifičan smisao za humor. 

Posebno mesto u CV-ju zauzima “tehnološki aspekt”. Ovo se odnosi na poznavanje programskih jezika, IT kompetencije i znanja koja posedujete. Redosled ovih veština treba da prati sam oglas, pa je otuda bitno da listu programskih jezika prilagodite potrebama oglasa na koji aplicirate.

Sledeća stavka je relevantno radno iskustvo. Ovo nužno ne mora da uključuje programersko radno iskustvo, posebno ako ste početnik, već može da se odnosi na period rada u različitim industrijama.

CV može da sadrži i bonus segmente, kao što su nagrade, sertifikati i položeni programerski kursevi. Osim dokaza o poznavanju programskih jezika, obogatite dodatnu sekcija CV-ja opisom hobija i interesovanja, nudeći tako i drugačiji uvid u sopstveni poslovni profil.